Vežbanje se definiše kao svaki pokret koji tera vaše mišiće da rade i zahteva od vašeg tela da sagoreva kalorije. Postoji mnogo vrsta fizičke aktivnosti, uključujući plivanje, trčanje, hodanje, iako je najaktuelnije (bar kad je u pitanju rekreacija) treniranje u teretani. Pokazalo se da fizička aktivnost ima mnoge zdravstvene koristi, kako fizički tako i mentalno.
Vežbanje povećava hormone sreće
Fizička aktivnost poboljšava vaše raspoloženje i smanjuje osećaj depresije, anksioznosti i stresa. Vežbanje proizvodi promene u delovima mozga koji regulišu stres i anksioznost. Takođe može povećati osetljivost mozga na hormone serotonin i norepinefrin, koji ublažavaju osećaj depresije. Pored toga, vežbanje može povećati proizvodnju endorfina, za koje se zna da pomažu u stvaranju pozitivnih osećanja i smanjenju percepcije bola. Iako visoko intezivni trening pruža potencijalno više benefita, svaka fizička aktivnost može pružiti niz benefita. Istraživanja pokazuju da su aktivni ljudi koji su prestali da redovno vežbaju iskusili značajno povećanje simptoma depresije i anksioznosti, čak i nakon samo nekoliko nedelja.
Vežbanje pomaže u gubitku težine
Smatra se da je neaktivnost glavni faktor povećanja telesne težine i gojaznosti. Da bismo razumeli efekat vežbanja na smanjenje telesne težine, važno je razumeti odnos između vežbanja i potrošnje energije (trošenja). Vaše telo troši energiju na tri načina:
varenje hrane
vežbanje
održavanje funkcija tela, poput otkucaja srca i disanja
Dok ste na dijeti, vremenom će smanjeni unos kalorija smanjiti vašu brzinu metabolizma, što može privremeno odložiti gubitak težine. Redovno vežbanje povećava brzinu metabolizma, samim tim vam moće pomoći da izgubite težinu. Ukoliko se pitate koja vrsta fizičke aktivnosti je najbolja, odgovor je svaka. Trčanje do iznemoglosti nije dobro rešenje ali kombinovanje aerobnih vežbi sa treningom snage može maksimizirati gubitak masti i održavanje mišićne mase.
Vežbanje jača mišiće i kosti
Vežbanje igra vitalnu ulogu u izgradnji i održavanju jakih mišića i kostiju. Fizičke aktivnosti poput dizanja tegova mogu stimulisati izgradnju mišića kada telo dobija dovoljno nutrijenata, naročito proteina. To je zato što vežbanje pomaže u oslobađanju hormona koji promovišu sposobnost vaših mišića da apsorbuju aminokiseline. Ovo im pomaže da rastu. Kako ljudi stare, oni gube mišićnu masu i funkciju, što može dovesti do povećanog rizika od povreda. Primena redovne fizičke aktivnosti je od suštinskog značaja za smanjenje gubitka mišića i održavanje snage kako starite. Vežbanje takođe pomaže u izgradnji gustine kostiju kada ste mlađi, pored toga što pomaže u sprečavanju osteoporoze kasnije u životu.
Vežbanje povećava nivo energije
Vežba može biti pravi pojačivač energije za mnoge ljude, uključujući i one sa različitim zdravstvenim stanjima.
Verovali ili ne, fizička aktivnost može povećati nivo energije čak i kod ljudi sa sindromom hroničnog umora.
Redovna fizička aktivnost pruža niz prednosti za zdravlje srca i pluća. Aerobne vežbe jačaju kardiovaskularni sistem i poboljšavaju zdravlje pluća, što može značajno pomoći u nivou energije.
Kako se više krećete, vaše srce pumpa više krvi, isporučujući više kiseonika vašim mišićima koji rade.
Vremenom, ovaj aerobni trening dovodi do manje potražnje na vašim plućima i zahteva manje energije za obavljanje istih aktivnosti - jedan od razloga zbog kojih je manje verovatno da ćete ostati bez daha tokom energične aktivnosti.
Fizička aktivnost može smanjiti rizik od bolesti
Nedostatak redovne fizičke aktivnosti je primarni uzrok hroničnih bolesti. Istraživanja pokazuju da redovno vežbanje poboljšava osetljivost na insulin, zdravlje srca i sastav tela. Takođe može smanjiti krvni pritisak i nivo holesterola. Vežbanje može pomoći u smanjenju ili sprečavanju sledećih hroničnih zdravstvenih stanja.
Dijabetes tipa 2. Redovne aerobne vežbe mogu odložiti ili sprečiti dijabetes tipa 2. Takođe ima značajne zdravstvene prednosti za ljude sa dijabetesom tipa 1. Treningom možemo smanjiti nivo telesnih masti, krvnog pritiska, insulinske rezistencije i kontrolisati nivo šećera u krvi.
Bolest srca. Vežbanje smanjuje faktore kardiovaskularnog rizika i takođe je terapeutski tretman za osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima.
Mnoge vrste raka. Vežbanje može pomoći u smanjenju rizika od nekoliko karcinoma, uključujući rak dojke, kolorektuma, endometrijuma, žučne kese, bubrega, pluća, jetre, jajnika, pankreasa, prostate, štitne žlezde, želuca i jednjaka.
Visok holesterol. Redovna fizička aktivnost umerenog intenziteta može povećati HDL (dobar) holesterol dok održava ili nadoknađuje povećanje LDL (lošeg) holesterola.
Hipertenzija: Učešće u redovnim aerobnim vežbama može smanjiti sistolni krvni pritisak u mirovanju za 5–7 mmHG kod osoba sa hipertenzijom.
Nasuprot tome, nedostatak redovne vežbe - čak i kratkoročno - može dovesti do značajnog povećanja masti na stomaku, što može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Zato se preporučuje redovna fizička aktivnost kako bi se smanjila masnoća na stomaku i smanjio rizik od razvoja ovih stanja.
Ukoliko želite da započnete sa fizičkom aktivnošću, učinite to sa najboljim personalnim trenerima u Novom Sadu. Radite siguran trening uz pravilnu tehniku i progresiju, sa zajedničkim naporima ka vašem cilju.